Лингвистика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
за сада чланак о лингвистици са српске википедије, следи разрада |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
=Лингвистичке књиге= |
|||
Најчешће прихваћено, '''лингвистика''' је наука о људским [[језик|језицима]] а лингвист је особа која се том науком бави. Проучавање лингвистике се може раслојити путем три осе: |
|||
{{Лингвистичке књиге}} |
|||
=Књиге из области науке о језику= |
|||
* Синхронијска и дијахронијска -- Синхронија се бави искључиво једновременим приказом језика; дијахронија се бави историјом језика и група језика и какве су се структуралне промене догодиле. |
|||
{{Књиге науке о језику}} |
|||
* Теоријска и примењена -- Теоријска лингвистика се бави стварањем теоријских модела за опис појединачних језика, као и теоријама о језичким универзалијама. Примењена лингвистика се бави обрадом конкретног језичког материјала. |
|||
* Контекстуална и независна -- Контекстуална лингвистика је концентрисана на то како се језик понаша у свету: његова друштвена функција, али такође и како је прихваћен, створен и перцепиран. |
|||
Према овим осама, научници који се једноставно зову лингвистима без додатних одредница, у основи се баве независном теоријском синхронијском лингвистиком, за коју се данас сматра да је срж лингвистике. То се обично назива "теоријском лингвистиком". |
|||
Постоји широк спектар области у лингвистици, а по многим питањима не постоји заједнички став. |
|||
==Поља теоријске лингвистике== |
|||
Теоријска лингвистика је подељена на одређени број посебних области које су мање или више независне. Најпознатије области су: |
|||
* [[фонетика]], наука о различитим гласовима које користе људски језици; |
|||
* [[фонологија]], наука о разликовним јединицама између основних гласова; |
|||
* [[моpфологија (лингвистичка)|моpфологија]], наука о унутрашњој структури речи; |
|||
* [[синтакса]], наука о томе како се речи комбинују у обликовању граматичких реченица; |
|||
* [[семантика]], наука о значењу речи ([[лексичка семантика]]), и о томе како се оне комбинују у обликовању значења реченица; |
|||
* [[стилистика (лингвистика)|стилистика]], наука о стилу у језицима; |
|||
* [[прагматика]], наука о коришћењу изражајних средстава (књижевно, фигуративно или друкчије) у комуникативном чину; |
|||
Не постоји универзално одређење ових области, али би се већина лингвиста сложила да међу овим областима постоје преклапања. У сваком случају, свака од ових области има своје основне концепте. |
|||
==Дијахронијска лингвистика== |
|||
Док се срж теоријске лингвистике налази у изучавању одређеног тренутка у развоју језика (обично садашњег), дијахронијска лингвистика проучава језике кроз време. Историјска лингвистика ужива и богату историју (лингвистика је проистекла из историјске лингвистике) и јаку теоријску залеђину у проучавању промена језика. |
|||
Почев од [[Фердинанд де Сосир|Фердинанда де Сосира]], синхронијска лингвистика постаје све доминантнија у лингвистичким истраживањима. Осим када су у питању руске лингвистичке школе (са ретким изузецима по остатку света, као што је [[Александар Белић]]), може се слободно тврдити да је целокупна савремена лингвистика -- синхронијска. Данашња проучавања историје језика, осим изузетака, обично се обављају методама установљеним у 19. веку. Са [[Жан Пијаже|Жаном Пијажеом]] и [[Ноам Чомски|Ноамом Чомским]] су се, чак, главна научна супротстављања у савременој лингвистици пренела на разлику између две наследнице [[структурална лингвистика|структуралне лингвистике]]: на [[когнитивна лингвистика|когнитивну лингвистику]] и [[трансформационо-генеративна граматика|трансформационо-генеративну граматику]]. |
|||
Експлицитно и историјска перспектива укључује [[историјско-компаративна лингвистика]] и [[етимологија]]. |
|||
==[[Примењена лингвистика]]== |
|||
Колико је теоријска лингвистика усмерена према трагању за језичким универзалијама и њиховом опису, примењена лингвистика преузима резултате тих трагања и "примењује" их у осталим областима. Обично, "примењена лингвистика" се однси на коришћење лингвистичких истраживања у учењу језика, али и у другим областима. [[Синтеза говора]] и [[препознавање говора]], на пример, користе лингвистичка знања за пружање гласовног интерфејса рачунарима. |
|||
==Контекстуална лингвистика== |
|||
Преко контекстуалне лингвистике лингвистика ступа у контакт са другим наукама. Колико теоријска лингвистика има свој засебан пут, интердисципларне области лингвистике проучавају како се језик односи према остатку света и утолико проучавања зависе од њега. |
|||
[[Социолингвистика]], [[антрополошка лингвистика]], и [[лингвистичка антропологија]] су науке у које проучавају однос између друштва у целости и језика. |
|||
У [[критичка анализа дискурса|критичкој анализи дискурса]] однос са лингвистиком налазе [[реторика]] и [[филозофија]]. |
|||
У [[психолингвистика|психолингвистици]] и [[неуролингвистика|неуролингвистици]] спој са лингвистиком налазе [[медицина|медицинске науке]]. |
|||
Остале интердисциплинарне области лингвистике укључују [[језичка аквизиција]], [[еволуциона лингвистика]], [[стратификациона лингвистика]], и [[когнитивна лингвистика]]. |
|||
==Појединачни говорници, језичке заједнице и језичке универзалије== |
|||
Лингвисти се, такође, разликују у приступу проучавања говорника. Неки анализирају конкретни језик говорника или [[језички развој]] у детаље. Неки проучавају језик у целости [[језичка заједница|језичке заједнице]], као што је језик свих оних који говоре [[призренско-тимпочки дијалекат|призренско-тимочким дијалектом]]. Други покушавају пронаћи језичке универзалије и примене их, на неком апстрактном нивоу, на све говорнике [[људски језик|људског језика]] свуда. Најпознатији заговорник овог последњег пројекта је [[Ноам Чомски]], а занима велики број људи који се баве [[психолингвистика|психолингвистиком]] и [[когнитивна лингвистика|когнитивну лингвистиком]]. Идеја [[Ноам Чомски|Ноама Чомског]] о језичким универзалијама говори о томе да оне леже у универзалијама [[људско мишљење|људског мишљења]]. |
|||
==Опис и кодификација== |
|||
Највећи део онога што је урађено под именом лингвистике сирово је дескриптивно. Лингвисти траже природу језика без упуштања у вредносне судове или траже графике будућих језичких праваца. Али, постоје и многи професионалци и аматери који [[кодификација језика|кодификују]] језичка правила, стварајући тиме делимични стаднард који би сви требало да прате. |
|||
Колико прескриптивисти (они који кодификују) желе избећи оно што називају "неправилном употребом", дескриптивисти (они који описују) траже корене такве употребе. Дескриптивисти би то једноставно описали као [[идиосинкретичка употреба|идиосинкретичку употребу]] или би можда пронашли правилности које прескриптивисти не воле можда зато што им је то превише ново или из дијалекта који они не одобравају у стандардној употреби. |
|||
==Говор и писање== |
|||
Многи савремени лингвисти сматрају да је [[говор|говорни језик]] фундаменталнији, а тиме и много битнији за проучавање него [[писмо|писање]]. Разлози за такво становиште укључују: |
|||
*Говор је универзално људски, док су постојале и постоје многе [[култура|културе]] које нису имале писану комуникацију; |
|||
*Људи уче да говоре и користе [[орални језик]] лакше и раније него писање; |
|||
*Одређени број [[когнитивна лингвистика|когнитивиста]] сматра да [[мозак]] има посебан "[[језички модул]]", посебно језичко [[знање]], на основу чега се сматра да ће више доћи од проучавања говора него од проучавања писања. |
|||
Наравно, лингвисти се слажу да проучавање писаног језика може бити корисно и вредно. За лингвисте који користе методе [[корпусна лингвистика|корпусне лингвистике]] и [[рачунска лингвистика|рачунске лингвистике]], писани језик је много погоднији за обраду великих количина лингвистичких података. Велике корпусе говорног језика је тешко створити и још теже наћи. |
|||
Такође, проучавање [[системи писања|система писања]] улази у простор лингвистике. |
|||
==Области лингвистике== |
|||
[[фонетика]], [[фонологија]], [[синтакса]], [[семантика]], [[прагматика]], [[етимологија]], [[лексикологија]], [[лексикографија]], [[теоријска лингвистика]], [[историјско-компаративна лингвистика]] и [[дескриптивна лингвистика]], [[језичка типологија]], [[рачунска лингвистика]], [[корпусна лингвистика]], [[семиотика]]. |
|||
==Интердисциплинарне лингвистичке области== |
|||
[[примењена лингвистика]], [[историјска лингвистика]], [[ортографија]], [[системи писања]], [[компаративна лингвистика]], [[криптоанализа]], [[децифермент]], [[социолингвистика]], [[критичка анализа дискурса]], [[психолингвистика]], [[језичка аквизиција]], [[еволуциона лингвистика]], [[антрополошка лингвистика]], [[стратификациона лингвистика]], [[текстуална лингвистика]], [[когнитивна лингвистика]], [[неуролингвистика]], а у [[рачунској лингвистици]] постоје [[разумевање природног језика]], [[препознавање говора]], [[препознавање говорника]] (разазнавање), [[синтеза говора]], и, уопштеније, [[обрада говора]] |
|||
==Важни лингвисти и и лингвистички правци== |
|||
===Рани лингвисти=== |
|||
*[[Јакоб Грим]] (''Jakob Grimm''), који је открио принципе замене места сугласника у изговору, познат као [[Гримов закон]] 1822. године; |
|||
*[[Карл Вернер]] (''Karl Verner''), који је открио [[Вернеров закон]]; |
|||
*[[Август Шлајхер]] (''August Schleicher''), који је створио "''Stammbaumtheorie''"; и |
|||
*[[Јохан Шмит (лингвист)|Јохан Шмит]] (''Johannes Schmidt'') који је развио "''Wellentheorie''" ("теорија таласа") 1872. године. |
|||
===Лингвисти раног структурализма=== |
|||
*[[Фердинанд де Сосир]] (''Ferdinand de Saussure'')) је основао савремену структуралну лингвистику. |
|||
*[[Роман Јакобсон]] је главни представник [[Прашки лингвистички кружок|Прашког лингвистичког кружока]], који је био носилац развоја структуралне лингвистике између два светска рата. |
|||
*[[Леонард Блумфилд]] (''Leonard Bloomfield'') је амерички лингвист познат по свом проучавању индијанских језика. |
|||
*[[Зелиг Харис]] (''Zellig Harris'') је био доминанти амерички лингвист током шездесетих година двадесетог века. |
|||
===Лингвисти савременог структурализма=== |
|||
*[[Ноам Чомски]] (''Noam Chomsky'') је основао [[трансформационо-генеративна граматика|трансформационо-геренаривни правац у лингвистици]]. |
|||
===Остали значајни лингвисти и лингвистичке школе=== |
|||
*[[Majkl Hаlidej]] (''Michael Halliday'') је основао [[систематичка функционална граматика|систематичку функционалну граматику]], а његов је приступ широко прихвашен у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], [[Канада|Канади]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Кина|Кини]] и [[Јапан|Јапану]]; |
|||
*[[Дел Хајмс]] (''Dell Hymes''), који је развио прагматички приступ назван "Етнографија говора"; |
|||
*[[Џорџ Лакоф]] (''George Lakoff'') је био пионир [[когнитивна лингвистика|когнитивне лингвистике]]; |
|||
*[[Лен Талми]] (''Len Talmy'') је био пионир [[когнитивна лингвистика|когнитивне лингвистике]]; |
|||
*[[Роналд Лангакер]] (''Ronald Langacker'') је био пионир [[когнитивна лингвистика|когнитивне лингвистике]]; |
|||
*[[Чарлс Филмор]] (''Charles Fillmore'') се везује за [[конструкциона граматика|конструкциону граматику]]; |
|||
*[[Адел Голдберг (лингвист)|Адел Голдберг]] (''Adele Goldberg'') се везује за [[контрукциона граматика|конструкциону граматику]]; |
|||
*[[Талми Гивон]] (''Talmy Givon'') је развио своју варијанту [[функционална граматика|функционалне граматике]]; |
|||
*[[Роберт Ван Валин Млађи]] (''Robert Van Valin, Jr.'') је развио своју варијанту [[функционална граматика|функционалне граматике]]. |
|||
==Представљање говора== |
|||
*[[Интернационална фонетска азбука]] (''International Phonetic Alphabet; IPA''), је систем коришћен за писање и репродуковање [[глас|гласова]] [[људски говор|људског говора]]. |
|||
*''[[SAMPA]]'', је транскрипција Интернационалне фонетске азбуке засноване на тексту писаном само кодним распоредом ''[[ASCII]]''. Погледајте и http://www.phon.ucl.ac.uk/home/sampa/home.htm |
|||
==Шта је а шта није лингвистика== |
|||
"Лингвистика" и "[[лингвист]]" не морају се увек примењивати у горњим значењима. У неким контекстима, најбоље [[дефиниција|дефиниције]] могу бити "оно што се студира на уобичајеном универзитетском одсеку за лингвистику" и "онај ко је [[професор]] на таквом одсеку". Лингвитика се у том смислу не односи на учење страних језика (осим у случајима када се изучавају формални модели језика). Она не укључује [[анализа поезије|анализу поезије]]. Само понекад укључује проучавање појава као што је [[метафора]]. Кодификација језика се обично не сматра лингвистиком пошто "лингвисти" обично проучавају оно што људи раде, а не оно што људи треба да раде. Неко ко се дуготрајно бави тиме не може бити сматрам "лингвистом". |
|||
== Погледајте == |
|||
*[[списак лингвиста]] |
|||
*[[историја лингвистике]] |
|||
*[[основна лингвистичка поглавља]], страница која је направљена за организацију информација о лингвистици на Википедији |
|||
*[[списак лингвистичких поглавља]] |
|||
*[[филологија]], наука о [[древни текстови|древним текстовима]] и језицима |
|||
*[[структурализам]] |
|||
==Литература== |
|||
* [[Џефри Самсон]] (''Geoffrey Sampson''): ''"Schools of Linguistics."'', ''Hutchinson, London'' (1980), ''ISBN'' 0804710848 |
|||
* ''Rymer, p. 48, quoted in Fauconnier and Turner, p. 353)'' |
|||
* [[Жил Фоконије]] (''Gilles Fauconnier'') и [[Марк Тарнер]] (''Mark Turner'') (2002). ''The Way We Think: Conceptual Blending and the Mind's Hidden Complexities''. ''Basic Books''. |
|||
* ''Rymer, Russ'' (1992). ''"Annals of Science: A Silent Childhood-I".'' ''New Yorker'','' April 13.''* [[Стивен Пинкер]]'' (Steven Pinker), The Language Instinct'' |
|||
==Екстерни линкови== |
|||
* [http://www.canoo.com/wmtrans/home/index.html Вишејезички морфолошки софтвер] |
|||
* [http://www.englishpage.com/grammar/ Књига о граматици] |
|||
* [http://www.arcs.ac.at/dissdb/rn036488 Аутоматска анализа речи за немачки језик] |
|||
* [http://www.sfs.nphil.uni-tuebingen.de/linguist/issues/6/6-1586.html Алгоритам за растављање речи на слогове] |
|||
* [http://www.tu-chemnitz.de/global-text/short-docs/html2ps.html#hyph Хифенациони блок] |
Тренутна верзија на датум 2. мај 2005. у 19:03
Лингвистичке књиге[уреди]
- Увод у лингвистику
- Синхронијска лингвистика
- Дијахронијска лингвистика
- Контекстуална лингвистика
- Когнитивна лингвистика
- Социолингвистика
- Примењена лингвистика
- Око лингвистике
- Методе лингвистичког истраживања