Корисник:SrpskiDeezNuts

                                       == ZNACAJNI OPERATIVNI SISTEMI ==

• Sistemi koji su obelezili razvoj racunarstva:

• Multics

• UNIX

• Linux

• DOS i Windows

                                                 MULTICS

• Operativni sistem Multics (“Multiplexed Information and Computing Service”) je bio zajednicki pokusaj najvecih kompanija i univerziteta u to vreme (od 1964. godine), poput MIT da naprave operativni sistem u koji bi bila implementirana sva najbolja do tada poznata resenja.

• Ideja ucesnika u projektu je bila da kreiraju operativni sistem koji ce biti u stanju da radi sa velikim brojem terminala.

• Oni su buducnost racunarstva videli tako da u svakom gradu postoji moćni centralni racunar, da korisnici u svojim domovima poseduju terminale pomocu kojih pristupaju glavnom racunaru.

                                                 MULTICS

• Na razvoj ovog sistema bili su angazovani najbolji stručnjaci i veliki timovi programera, pocetak razvoja je 1964. godina. • U Multics su implementirani najbolji poznati algoritmi, rezultat je bio da je sistem radio poprilino lose jer je puno procesorskog vremena trosio na donosenje odluka a malo ostavijao za korisnike. Odnosno tadasnji hardver je bio previse slab za ovakav operativni sistem.

                                    OPERATIVNI SISTEMI UNIX FAMILIJE

• Krajem sezdesetih i pocetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, programeri iz Bel laboratorije koji su medju poslednjim napustili rad na sistemu Multics, sa svojim kolegama su odlucili da napisu operativni sistem za mali racunar PDP-7.

• Ovaj sistem je bio uproscena varijanta Multics-a i iz njega se razvio operativni sistem UNIX.

• Ken Tompson je kreirao programski jezik B na osnovu kojeg je Denis Rici osmislio programski jezik C kako bi na njemu bio isprogramiran deo operativnog sistema.

• Kritični delovi sistema su bili isprogramirani na asembleru a ostatak na programskom jeziku C.

                                    OPERATIVNI SISTEMI UNIX FAMILIJE

• U drugoj generaciji kompletan UNIX je napisan na C-u sto je zacajno doprinelo njegovoj prenosivosti na razlicite sisteme.

• Posto je kompanija Bel imala monopol nad telefonijom iz tog razloga nije smela da se bavi racunarstvom i nastavi rad na UNIX-u, doneta je odluka da se kompletan kod ustupi univerzitetima i drugim kompanijama kako bi se dalje razvijao.

• Ovaj korak je verovatno bio presudan kako za sam UNIX tako i za razvoj operativnih sistema.

• Najpoznatije verzije implementirane su na univerzitetu Berkli, sa oznakom BSD koje su date na koriscenje americkim univerzitetima radi daljeg usavrsavanja, U ovoj verziji je UNIX prvi put imao podrsku za umrezavanje.

                                                GNU/LINUX

• Ricard M. Stolman (Richard M. Stallman) je 1983. godine pokrenuo inicijativu koja je trebalo da dovede do stvaranja slobodnog operativnog sistema na osnovama UNIX-a. Ovaj projekat nazvan je GNU sto je skracenica od rekurzivnog naziva „GNU nije UNIX” (GNU’s Not UNIX). Projekat je dobro napredovao u svim delovima osim kada je u pitanju bilo jezgro. GNU/HURD jezgro se dosta sporo razvijalo a prvo javno testiranje 1996. godine pokazalo je dosta nedostataka ovog jezgra.

• Finski programer Linus Torvalds je 1991. godine zapoceo rad na izradi operativnog sistema za racunare koji koriste procesor Intel 80386. Prvo je napisao jednostavan emulator za terminale koji je koristio za povezivanje sa UNIX sistemom na fakultetu, a onda je nastavio da ga razvija i poboljšava. Linus je bio inspirisan operativnim sistemom Minix koji je par godina ranije za potrebe svojih kurseva razvio Endru Tanenbaum (Andrew Stuart ,Andy” Tanenbaum). Za razliku od Minix-a koji je imao mikrojezgro, prva verzija Linusovog jezgra (0.01), koja je u septembru 1991. godine postala javno dostupna, bila je monolitna. Vrlo brzo, javno dostupna je postala i verzija 0.02 sa izvornim kodom. Linus Torvalds je tom prilikom pozvao sve programere da se pridruze projektu.

• Linusovo jezgro je dobio ime Linux i spajanjem Linux jezgra i GNU alata kompletiran je operativni sistem GNU/Linux. Danas postoji veliki broj razlicitih distribucija GNU/Linux sistema, a neke od najpoznatijih su: Ubuntu, Slackware, Debian, Fedora, SuSE i druge. Sve verzije operativnog sistema GNU/Linux odlikuje stabilnost, brzina i visok stepen bezbednosti. U poslednje vreme umesto GNU/Linux odomacio se naziv Linux sto proizvodi ceste polemike izmedju programera sirom sveta. Pristalice GNU projekta insistiraju na tome da se naziv Linux moze koristiti iskljucivo kada se govori o jezgru, a ne i o kompletnom operativnom sistemu.

• Jezgro Linux operativnog sistema je softver otvorenog koda sa licencom GNU GPL (General Public Licence, verzija 2.0), sto znaci da su korisnici slobodni da preuzimaju izvorni kod i prave izmene, ali i da su u obavezi da korisnicima daju ista prava koja su i sami koristili ukoliko zele dalje da distributiraju izmenjeni sistem.

                                 OPERATIVNI SISTEMI KOMPANIJE MICROSOFT

• Operativni sistem CP/M, firme Digital Research, koji je sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka razvio Geri Kildal (Gary Kildall) bio je namenjen osmobitnim racunarima koji su imali mikroprocesore Intel 8080 i Zilog Z80. Ovaj sistem je imao viseslojnu arhitekturu sto je bio prvi slucaj da kod operativnih sistema postoji nivo apstrakcije koja ga deli u nezavisne celine.

• Kompanija Intel je 1981. godine proizvela mikroprocesor 8088 sa 16-bitnom arhitekturom. Iz tog razloga kompaniji IBM je bio potreban novi operativni sistem koji bi je podrzao.