Пређи на садржај

Борци с територије Општине Ивањица пали у Српско-турским ратовима (1876-1878) — разлика између измена

Извор: Викикњиге
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 9: Ред 9:
==Ерчеге==
==Ерчеге==
'''Споменик Антонију Јелићу (†1876)''' ''(Рокци – Палибрчки гроб)''
'''Споменик Антонију Јелићу (†1876)''' ''(Рокци – Палибрчки гроб)''
: Овај биљег показује АНТОНИЈА ЈЕЛИЋА из Ерчега бивши поднаредника пешачког који је 3. године у Београду Књаза и отечество своје усрдно и верио одслужијо затим постављеног за водника треће чете баталиона Моравичког Ужичке бригаде прве кл[а]се који у 25. год. живота у најлепшем цвету младости своје за Славу и слободу и независност Србије јуначки борећи се против Турака погибе у борби на Калипољу 24. јуниа 1876. год. Бог да му душу прости. Овај вјечни споменик подигоше му браћа његова Филип и Радош.<ref name="Палибрчки крајпуташи">{{Cite book| ref=|last|harv=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref>
: Овај биљег показује АНТОНИЈА ЈЕЛИЋА из Ерчега бивши поднаредника пешачког који је 3. године у Београду Књаза и отечество своје усрдно и верио одслужијо затим постављеног за водника треће чете баталиона Моравичког Ужичке бригаде прве кл[а]се који у 25. год. живота у најлепшем цвету младости своје за Славу и слободу и независност Србије јуначки борећи се против Турака погибе у борби на Калипољу 24. јуниа 1876. год. Бог да му душу прости. Овај вјечни споменик подигоше му браћа његова Филип и Радош.<ref name="Палибрчки крајпуташи">{{cite journal |last1=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |pages=67-82 |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref>




'''Споменик Милану Спасовићу (†1879)''' ''(Рокци – Палибрчки гроб)''
'''Споменик Милану Спасовићу (†1879)''' ''(Рокци – Палибрчки гроб)''
: Приђи ближе путниче не зажали труда мало што ћеш стати и читати. Слова ова показују вредног Срба овог МИЛАНА СПАСОВИЋА из села Ерчега бивш. каплара и писара 1. пољске батерије који се у рату 1876. и 1877. г. за владе Књаза Милана Обрено. против Турака храбро боријо и у 22. години живота у најлепшем цвету младости своје умро у месту рођења свог 1. јануара 1879. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подиже му отац Марко и стриц Коста. Писа и реза Миле Поповић Свештице.<ref name="Палибрчки крајпуташи">{{Cite book| ref=|last|harv=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref>
: Приђи ближе путниче не зажали труда мало што ћеш стати и читати. Слова ова показују вредног Срба овог МИЛАНА СПАСОВИЋА из села Ерчега бивш. каплара и писара 1. пољске батерије који се у рату 1876. и 1877. г. за владе Књаза Милана Обрено. против Турака храбро боријо и у 22. години живота у најлепшем цвету младости своје умро у месту рођења свог 1. јануара 1879. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подиже му отац Марко и стриц Коста. Писа и реза Миле Поповић Свештице.<ref name="Палибрчки крајпуташи">{{cite journal |last1=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |pages=67-82 |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}</ref>


==Лиса==
==Лиса==
Ред 45: Ред 45:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book| ref=|last|harv=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}
* {{cite journal |last1=Бојовић |first1=Невенка |title=Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима |journal=Зборник радова Народног музеја, Чачак |date=1985 |volume=XV |pages=67-82 |publisher=Народни музеј |location=Чачак}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дудић |first=Никола |title=Стара гробља и надгробни белези у Србији |year=1995|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета |location=Београд |isbn=978-86-80879-07-9|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дудић |first=Никола |title=Стара гробља и надгробни белези у Србији |year=1995|publisher=Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета |location=Београд |isbn=978-86-80879-07-9|pages=}}
* {{cite book |last1=Радивојевић |first1=Драгутин М. |title=Камена казивања ратника: моравички крајпуташи |date=1995 |publisher=Литопапир |location=Чачак}}
* {{cite book |last1=Радивојевић |first1=Драгутин М. |title=Камена казивања ратника: моравички крајпуташи |date=1995 |publisher=Литопапир |location=Чачак}}

Верзија на датум 10. октобар 2024. у 07:20

Борци с територије Општине Ивањице пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)

Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.[1]

Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.[1] Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.[1]

Натписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења:

Ерчеге

Споменик Антонију Јелићу (†1876) (Рокци – Палибрчки гроб)

Овај биљег показује АНТОНИЈА ЈЕЛИЋА из Ерчега бивши поднаредника пешачког који је 3. године у Београду Књаза и отечество своје усрдно и верио одслужијо затим постављеног за водника треће чете баталиона Моравичког Ужичке бригаде прве кл[а]се који у 25. год. живота у најлепшем цвету младости своје за Славу и слободу и независност Србије јуначки борећи се против Турака погибе у борби на Калипољу 24. јуниа 1876. год. Бог да му душу прости. Овај вјечни споменик подигоше му браћа његова Филип и Радош.[2]


Споменик Милану Спасовићу (†1879) (Рокци – Палибрчки гроб)

Приђи ближе путниче не зажали труда мало што ћеш стати и читати. Слова ова показују вредног Срба овог МИЛАНА СПАСОВИЋА из села Ерчега бивш. каплара и писара 1. пољске батерије који се у рату 1876. и 1877. г. за владе Књаза Милана Обрено. против Турака храбро боријо и у 22. години живота у најлепшем цвету младости своје умро у месту рођења свог 1. јануара 1879. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подиже му отац Марко и стриц Коста. Писа и реза Миле Поповић Свештице.[2]

Лиса

Споменик Ранку Боровићу (†1878) (Лиса – Вратоње)

Овај биљег показује тело почив РАНКА БОРОВИЋА из Села Лисе којие у 21-ој год Живота свог храбро борећисе у рату погинуо на соколовини од турака 1 Јануара 1878. г. Бог даму душу прости Свом једином незаборављеном сину знак овај подигоше ожалошћени родитељи Спасое и Стојка.[3][4]

Споменик Јовану Комадини (†1878) (Свештица)

Овај спомен показује храброг србског војника ЈОВАНА сина Марка Комадине из села Лисе ср. драгачевског окр. чачанс. Бив. артиљериског наредника кои је у србско-турском рату год. 1876. у кланцима јаворски позиција на опште задовољство јуначки се боријо и 1878. г. у бившој Старој а сада Новој Србији такође за ослобођење и независност миле своје имовине Србије у званом месту Прокупљу 14. јануара 1878. год. у 28ој год. живота у најлепшем цвету своје младости на велику тугу и жалост фамилије, особито старог му оца Марка драгоцени му живот у рату окончо.[1]

Споменик Добросаву В. Милићевићу (†1883) (Лиса – Милићевићи)

Биљег овај показује Овди Сарањено Тјело почивш. ДОБРОСАВА, В МИЛИЋЕВИЋА из овог Села Лисе. Бив Храброг војника I кл Баталијона Драгачевског кои је у 30 год. Својој Борећи се против Турака у рату на Радешкову вису рањен 17 септембра 1876 г. Он је у 9 болница лечен па би узалуд. Фамилија његова и извесно мислећи да је погинуо дали су му за живота три подушне Даће. Позније нађен је у болници Крагујевачкој и трудбом своје браће и породице донешен је кући својој гди је после 7 година живијо а љуту рану и олово у себи носио и од исте умро 26. априла 1883. Г. Бог да му душу прости. Овај спомен подигоше му брат раде и Малолетни синчић Радомир.[3]

Луке

Споменик Добрици Коџопељи (†1876) (Луке – Лазовићи)

Споменик ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ из Села Лука бив храброг војника прве класе баталијона Драгачевскоg Који је у 32 год. живота свог за отаџбину славу и слободу Браће своје Срба борећи се против турака погинуо у битци на Шиљеговцу округ Алексиначки 15. Сеп. 1876. г. Овај знак подижему ожалошћена мати Пауна Написо Мијаило Поповић из Свештице под управљањем стараоца Его Андрије Коџопеље.[3]


Споменик Луки Лазовићу (†1876) (Лазовића брдо – крај пута)

То ест человек. Оваи знак показуе име ЛУКА ЛАЗОВИЋ бившег воиника II чете I класе драгачевск. Баталиона кои поживи 22. г а погибе на шиљеговцима октобр. 1876-г борећи се с турцима за веру и отечество Србско (...) Оваи спомен подижему брат јовица и мајка неранџа.[3]


Споменик Петру Зучковићу (†1878) (Ивањица – крај Ветеринарске станице)

Овај спомен показује тјело ПЕТРА ЗУЧКОВИЋА из села Лука бив. храброг војника друге класе баталиона Драгачевског који је у 40-тој год. Живота погинуо за славу и слободу Срба. Јуначки борећи се противу Турака погинуо у рату на Соколовици 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Знак овај подигоше му брат Сретен и синови Коста, Богосав и Милован. Писао Ми[јаило] Поповић из Свјештице.[3]

Осоница

Споменик Аћиму Милутиновићу (†1878) (Ивањица – крај Ветеринарске станице)

Овај биљег показује вјечну успомену почивш. АЋИМА МИЛУТИНОВИЋА из села Осонице, бившег храброг војника друге кл. Баталиона Драгачевског коњ. У 45. годин. живота свог јуначки борећи се против Турака за славу и слободу своје браће Срба, погинуо у битки код Пазара 1. јануара 1878. год. Бог да му душу прости. Овај спомен подигоше синови Владимир и Никола са млађом браћом.[3]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.. 
  2. 2,0 2,1 Шаблон:Cite journal
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  4. Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир. 

Литература

  • Шаблон:Cite journal
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир. 
  • Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.. 
  • Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.