Корисник:Бланца Инцарнатиа

                                  "Varljivo leto" prožima put umetničkog nadahnuća  

Склад природе и уметности покушава да кроз време постојања докаже јединство ветра,светлости,напослетку и ваздуха покретом кичице,исписивањем ноте,емоционим покретом тела.Разлог несхватања јединства је неукост и нехајност пре свега према љубави као алтернативном изговору за уметност.Што се тице сумње,она проистиче из појма инспирације.Уколико се посветимо онима који у ма којој мери спознају то јединство и с тим у вези и саму уметност онда це се фраза "варљиво лето" подразумевати као метаморфоза инспирације у надахуће из које произилази читава уметност.Моја уметност.Можда само моја.Раздвајање бивствујућег тела са вечитом душом отелотвориће чудесну привлачност коју ослобадја сам дух.Тело које постаје рецесивно и дух који осваја природу,или јој се донекле приклања,уклапа,ствара и остварује мозаик вечнога.Савршенство које осећате у телесном,заправо дух,напослетку ће се изразити кроз инспирацију,а из саме инспирације проистиче идеја као врхунац остварења уметности.Али збиља,иако инспирација не проилази из саме идеје,она је ипак над појам јер стварна идеја и права уметност не би постојале уколико не би зивела и сама инспирација.Могуц је уметницки одзив постојања,а конклузија би била инспирација као алтернативни појам за све и свја,за Бога.