Тон

Извор: Викикњиге
Тон кларинета забележен осцилографом.
Звучна виљушка

Тон (фр. son, eng. sound)[1] настаје правилним, равномерним треперењем (кретњом) звучног извора.

Тон је звук који има одређену:

1. висину - одређује брзина и број треперења у једној секунди. Што је већи број треперења у секунди, тон више звучи и обрнуто.

  • Људско ухо чује од 16 (најнижи тон који наше ухо може да одреди) - 20 000 (највиши тон који наше ухо може да одреди) треперења/сец.

2. јачину - зависи од величине треперења (амплитуде) извора тона. Што је већа амплитуда, тон је гласнији. На јачину тона утиче и висина тона. Наиме, дубоки тонови се чују знатно слабије од високих тонова.

().

3. трајање - зависи од тога колико дуго трепери извор тона. Кад се умири, звук престаје.

4. боју - зависи од врсте материјала, облика и величине звучног извора који трепери.

  • Ова особина тона нам помаже да лако разликујемо исте отпеване тонове основних људских гласова (сопран, алт, тенор, бас) или одсвиране на различитим музичким инструментима (кларинет, виолина, тимпани). Како сваки људски глас има различиту тонску боју, тако је има и сваки инструмент.
  • Управо наведена 4 елемента доприносе да се тон разликује од шума или лупе која настаје неправилним треперењем неког тела.

Види још[уреди]

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Извори[уреди]

<References>

  1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
  2. Штимовање кларинета по камерном тону
  3. Радивој Лазић,Школа за кларинет: Учим кларинет I.